Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.
„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.
Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.
Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.
„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.
Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.
Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.
„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.
Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.
„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.
Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.
„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.
Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.
Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.
„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.
To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.
Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.
Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.
Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.
U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:
Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,
Poštovani specijalni predstavniče,
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela. Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.
Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.
Gospodine predsedniče,
U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.
Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.
Poštovani članovi Saveta bezbednosti,
Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.
Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.
Gospodine predsedniče,
Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.
Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.
Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.
Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.
Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.
Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.
U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.
Poštovane članice Saveta bezbednosti,
Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.
Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.
Cenjene članice Saveta bezbednosti,
Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.
Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.
Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.
Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.
Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?
Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.
Poštovani gospodine predsedniče,
Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.
Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.
Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.
Hvala na pažnji.
