MARTOVSKI POGROM, 17-18 marta 2004 - FILM "ZLOČIN BEZ KAZNE" (Link)

Martovski pogrom nad srpskim narodom, srpskim kulturnim nasleđem i srpskim grobljima na Kosovu i Metohiji po svom intenzitetu i ekstremizmu sadrži sva obeležja etnocida. Danas, deset godina od Pogroma, suočavamo se s činjenicom da posledice ovog necivilizacijskog čina i dalje traju bez izgleda za suštinske promene u zaštiti nacionalnog i kulturnog identiteta Srba na Kosovu i Metohiji.

Na prostoru Kosova i Metohije, punih deset godina nakon pogroma nad srpskim stanovništvom 17. marta 2004, kada je poginulo nekoliko desetina građana, 900 ljudi pretučeno i teško povređeno, oko 4.000 proterano iz svojih domova, 935 nealabanskih kuća zapaljeno i oštećeno, 6 gradova i 10 sela etnički potpuno očišćeno, nasilje ne prestaje. Da etničko ugnjetavanje ne jenjava, ukros otvorenom pregovaračkom procesu u Briselu i težnji ka međuetničkom pomirenju, svedoči veliki broj napada usmerenih prema srpskom stanovništvu i srpskim istorijskim, kulturnim i duhovnim tekovinama.

Podsećamo, da je posle rata 1999. godine Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, dodeljen mandat Misiji UN (UNMIK) koji je trebalo da garantuje i štiti univerzalne vrednosti i neotuđiva prava svih građana u Pokrajini bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost. Tako je zaštita slobode i bezbednosti ljudskih života na Kosovu i Metohiji postala obaveza javne međunarodne vlasti - Administracije UNMIK i međunarodnih vojnih snaga - KFOR. Ta obaveza je, nažalost, još juna 1999. godine i kasnije, do marta 2004. godine, drastično narušena. Preko dve stotine dvadeset hiljada Srba i pripadnika drugih nealbanskih etničkih zajednica izgnano je s Kosova i Metohije, više od 120 hrišćanskih svetinja i spomenika kulture i neutvrđen broj nadgrobnih spomenika, devastirano je i uništeno.